Tebi

Da l’ tebi je potrebna

Slabost njena

Il ti se misli istine plaše?

Da l’ ti je dovoljna

Reč što prihvata

Dok ti se ruga bol prikrivena?

Da l’ tebi je trnje

Put pregradilo,

Da ti se svetlo s vidika udalji?

Da l’ vođen rukom Božijom

Za milošću njenom posežeš,

Il ti se smeši dražest opojna?

Da l’ ti što cvet prepozna

Nehajno krhkost osnaži,

U pogledu se njenom preobrazi?

Da l’ putem saznanja kročićeš,

Il lutanjem znanim

Sebe porazićeš?

Da l’ će se nemir sete tvoje

U stih pretočiti

I neznanu šapatom potražiti?

Vetar te miluje, zrak se svež širi.

Putokaz vodi te

Njenoj vedrini.