Srce moje

Hoće li prići

Zora noći

Il će se vetar

Zraku prepustiti?

Hoće li milost

Tugu odagnati?

Hoće li oprost

Ljutnju preobratiti?

Kad pođeš

Lakim, korakom smelim

Put vrta spasa,

Oteće uzdah

Poslednju nadu.

Sam ti ostaješ

Nemiran postaješ.

Treba ti čuvar

Bezdušja tvog.

Anđeo plete

Najlepšu nit

Što spaja duše

Kroz udah tih.

Venča se ona

Ljubljenim svojim

Što bokor ruža

Dariva lako.

Predaće tada

Najlepšu pesmu

Božijeg glasa.

U ritmu svome

Plesaće čilo.

Da veselo bude

To dete drago

Što se od iskre

Božanske, meke

U zagrljaju nežnom

Međ voljenim

Pronađe.